Svaki vlasnik sajta veruje da se hakerski napadi dešavaju “nekome drugom”. Međutim, realnost je da su i mali sajtovi jednako ranjivi kao i veliki portali. Razlog za to je jednostavan, jer hakerima često nije cilj konkretno vaše ime ili brend, već korišćenje hakovanog sajta za širenje malvera, fišing kampanja, spam oglasa ili za zloupotrebu servera.
U nastavku ti predstavljamo 5 najčešćih uzroka za hakovan sajt i praktične savete kako da se zaštitiš.
1. Zastareli CMS, pluginovi i teme
Najčešći razlog za hakovan sajt je neodržavan softver. Ako koristiš WordPress, Joomla ili bilo koji CMS, redovno ažuriranje jezgra, pluginova i tema je obavezno. Svaka stara verzija može da sadrži sigurnosne propuste koje hakeri lako pronalaze i iskorišćavaju.
Kako sprečiti:
- Uključi automatske sigurnosne nadogradnje kada god je moguće.
- Koristi samo proverene dodatke i teme sa zvaničnih izvora (nikako nulovane teme i dodatke).
- Prati promene u verzijama (changelog) i ukloni pluginove koje više ne koristiš.
2. Slabe lozinke i kompromitovani nalozi
Lozinka tipa “123456” ili “mojsajt2024” je pozivnica za hakere. Bruteforce napadi i curenje podataka sa drugih servisa omogućavaju hakerima da testiraju iste lozinke i na tvom sajtu.
Kako sprečiti:
- Redovno proveravaj listu aktivnih korisnika i ukloni one koji više nisu potrebni.
- Koristi jake i unikatne lozinke za sve korisničke naloge.
- Uvedi dvofaktorsku autentifikaciju (2FA).
3. Loše podešen hosting i server
Čak i ako je tvoj sajt siguran, ranjiv server može otvoriti vrata hakerima. Slabe PHP konfiguracije, nezaštićeni portovi, zastareli softver na serveru i nedostatak osnovnih sigurnosnih pravila mogu biti uzrok za hakovan sajt.
Kako sprečiti:
- Biraj hosting provajdera koji naglašava bezbednost (firewall, WAF, DDoS zaštita, redovni bekapi).
- Redovno ažuriraj server i koristi sigurne konfiguracije.
- Aktiviraj SSL/HTTPS i prati bezbednosne logove.
4. Nezaštićeni formulari i loš kod
Kontakt forme, login stranice i komentari često su meta napada. SQL injection, XSS i drugi tipični upadi dešavaju se kada kod nije pisan sa sigurnošću na umu.
Kako sprečiti:
- Koristi validaciju i filtriranje svih korisničkih unosa.
- Osloni se na proveren framework ili plugin sa sigurnosnim ažuriranjima.
- Redovno radi bezbednosne provere ili barem koristi alate za sigurnosno skeniranje sajta.
5. Nedostatak sigurnosnog nadzora i bekapa
Mnogi vlasnici sajtova otkriju da su hakovani tek kada Google označi njihov sajt kao “malicious” ili kada posetioci počnu da se žale. Još gore, često nemaju spremne bekapove, pa vraćanje sajta na prethodno stanje traje dugo i košta mnogo.
Kako sprečiti:
- Implementiraj sigurnosni monitoring (Wordfence, Sucuri, Imunify360…).
- Radi redovne bekape i testiraj da li se oni mogu uspešno vratiti.
- Postavi upozorenja za neuobičajene aktivnosti na serveru.
Zaključak
Hakovanje sajta nije pitanje “da li će se desiti”, već “kada će neko pokušati”. Najbolja odbrana je kombinacija preventivnih mera, redovnog održavanja i proaktivnog nadzora. Ako nemaš vremena ili znanja da sam vodiš računa o ovome, angažovanje profesionalne podrške te može spasiti mnogo stresa i novca.
Ako nisi siguran da li ti je sajt bezbedan, ili sumnjaš na potencijalnu zloupotrebu, kontaktiraj nas za stručnu procenu ili hitnu intervenciju.
